Живот прожет Штрпцима

Демир, син Иљаза Личине, једног од 20 путника отетих 27. фебруара 1993. из воза у станици Штрпци, одлучује да након 30 година, први пут у животу посјети мјесто отмице, у намјери да прати траг злочина. Биће то путовање у непознато, колико год је знао шта га тамо чека. Као главног протагонисту, Демира на том путу, прате и потресне исповјести Медине Бабачић, мајке отетог Исмета-Иска Бабачића и Едина Бакије, чији је отац Фехим такође настрадао у отмици. За разлику од Демира, који је проналаском костију свога оца, донекле нашао мир, Медина и Един живе за дан када ће им бити јављено да су пронађени посмртни остаци њихових најрођенијих.